УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ - A GENERÁCIÓ TANULÓJA

 МИЛИЦА МИЉКОВИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2014-2022.

Milica_Miljković.jpg

Ја сам Милица Миљковић, ђак генерације 2014 – 2022. године у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Суботици.  Носилац сам дипломе „Вук Караџић“ и специјалних диплома из биологије, историје и физичког васпитања.

Поред ових предмета такмичила сам се и из математике, српског језика и књижевности и хемије. Пошто сам у школи добијала петице хтела сам да се испробам и на такмичењима са осталим одличним ученицима. Када сам освојила неку награду било ми је много драго и знала сам да се мој труд и рад исплатио. Од малена сам имала подршку своје породице за моје школовање. Никада нисам ишла на приватне часове јер сам успевала и сама да савладам градиво. Наставнике поштујем и покушавам да што више упамтим на часу, док сам у школи, да не бих морала после беспотребно да се мучим кући са учењем. Са лакоћом и осмехом сам решавала све проблеме које носи школски живот.

На фоклор сам ишла као млађа и тада се приметио мој таленат за плес. И дан данас када плешем добијем енергију због атмосфере и радости из мог плеса. Иако сам имала тај дар за музику, нисам похађала музичку школу јер ме то није занимало. Први спорт који сам тренирала је карате. Такмичила сам се у појединачним и екипним катама и борбама. Могу да се похвалим да сам била државни првак у борбама појединачно у мојој категорији 2018. године. Касније сам почела да тренирам екипни спорт, одбојку. Упознала сам сјајне другарице и сви су волели када ја дођем на тренинг јер сам увек насмејана и добре воље што се осети када играмо у екипи.

Људи из моје околине ће најбоље рећи каква сам ја, али бих желела да ме наставници, ученици и познаници памте као девојку широког осмеха и доброг срца.

ЈОВАН ТОМИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2013/2021.

 JOVAN_TOMIĆ.jpg

Ја сам Јован Томић, ученик седмог  разреда. Похађам музичку школу поред основне а идем и на приватне часове енглеског језика, математике и физике. Неки ученици ми говоре да превише учим или да сам штребер, али то уопште није тако. Наставнике поштујем и покушавам да што више упамтим на часу, док сам у школи, да не бих морао да се мучим кући са учењем од по 4 и 5 сати. Обично учим веома мало, али кад дође неки контролни, мало поновим да бих се сетио свега. Друге ученике саветујем да више слушају на часовима, да више памте и да себи олакшају посао.

У музичку школу идем још од 6. године, док сам још био у предшколском. Упркос утицају мојих родитеља да изаберем гитару, као инструмент који бих свирао, ја сам одговорио да бих волео да свирам клавир. Од свих инструмената које смо имали кући, ја сам изабрао баш онај који нисмо имали. Мој таленат и успех убрзо се могао приметити са мојом наставницом Папилион Јудит, која је једна од најбољих професорки школе. Пуно времена би посвећивала мени долазећи код нас кући да би вежбали за такмичења и радили на техници.  Музику сам увек схватао у облику уживања, јер не волим да свирам под притиском. Изабрао сам клавир јер ме је тај инструмент увек дивио својим звуком и бескрајношћу мелодија и хармонија његових нота. Музику не треба сматрати као неку обавезу коју морамо испунити, музику треба волети и уживати у њој.

Математика ме је одувек привлачила својим мистеријама и новим сазнањима, јер математици нема краја. Када седнем да урадим неке задатке, увек се деси да сазнам нешто ново, неку нову формулу, неки нови начин решавања, нешто чиме бих лакше решио задатак и дошао до решења.

Физика је јако слична математици, само што је физика нека радња, а математика број нечега.Волим да се такмичим из физике, јер ко боље разуме ситуацију и зна примену, биће му лакше, а онај ко не зна, или неће да размотри, или да се постави у такву ситуацију, неће схватити о чему је реч. Физика може да објасни било какву појаву, акцију и било које друго стање или кретање, у чему јој је лепота.Физика је живот, само у облику ознака и бројева, ништа друго.