ЛИНКОВИ
УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ - A GENERÁCIÓ TANULÓJA
МИЛУТИН РАЦА - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2016 - 2024.
Зовем се Милутин Раца и ученик сам ОШ ,,Јован Јовановић Змај” у Суботици.
Увек сам био добар ученик, радознао и заинтересован за разне ствари, али сам се највише истицао по својим успесима на такмичењима. За то велику заслугу има моја учитељица Марија Видаковић, која је још када сам био у трећем разреду препознала мој таленат за математику и послала ме је на општинско такмичење. Освојио сам свој први запажен успех-2.награду. Због тога сам био јако поносан на себе, и то ми је показало да са мало труда могу да остварим још боље резултате. Од тада сам заволео да се такмичим из предмета који ме интересују. На такмичењима сам могао да покажем своје знање и да учим од искуснијих људи, али она су ми првенствено служила као нешто што ће ме мотивисати да се више посветим мојим интересима и истакнем међу осталим талентованим ученицима. Такмичио сам се из много предмета: математике, физике, информатике, историје, хемије и енглеског. Награде на републичким нивоима такмичења сам освајао из мојих омиљених предмета(прва и друга награда не републичким такмичењима из физике, друга и трећа награда на републичким такмичењима из математике, трећа и друга награда на републичким такмичењима из информатике, трећа и прва награда на српској информатичкој олимпијади).
Такође сам и похађао разне научне кампове и семинаре.
Што се ваннаставних активности тиче похађам школу за талентоване ученике ,,Гаусс”, тренирао сам многе спортове, а већином од тих спортова се и даље рекреативно бавим, и уживам у дружењу са мојим пријатељима.
У ОШ ,,Јован Јовановић Змај”, мој труд и рад је примећен, и проглашен сам ђаком генерације 2016-2024.
ВИШЊА ВИЛОВ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2015 - 2023.
Ово је прича која започиње једном важном констатацијом ... Хоћу да се зна – ја, ВИШЊА ВИЛОВ, још увек немам петнаест година, иако ме моја мајка, већ три месеца назива петнаестогодишњакињом ... Ја не разумем зашто би ми моја мајка одузела ових пар драгоцених недеља детињства – још сам дете ...
Све ће се променити ујутро, 28. јула – отворићу очи и свет ће бити другачији ... Ни мој одраз у огледалу неће бити исти. Загледаћу свој нос, своје уши, своје очи, косу, руке и све ће бити некако другачије - бићу девојка од петнаест година, али до тада, ја сам дете и то сам још тачно 38 дана (прича омени настаје 19. јуна).
Још увек сам ученица осмог разреда ОШ „Јован Јовановић Змај“ – опростила сам се пре неки дан од својих наставника, своје учитељице, својих другара, а у ствари сам и даље тамо, у мом лепом школском дворишту које видим са прозора моје собе и по чијим бојама мерим годишња доба, од пролећног зеленила до јесењег сивила.
Завршила сам и шести разред основне Музичке школе, Суботица – била сам ученица у класи професорке хармонике, Илијане Лошић. И, то је изгледа то, што се музике тиче, а знам да није – бацам поглед на свој инструмент у незакључаном коферу и све ми се чини, зову ме оне излизане дирке ...
Међутим, победила је љубав према спорту - годинама се бавим атлетиком и чланица сам АКЖ „Спартак“ у Суботици. Тренирам свакодневно и свој животни ритам сам апсолутно подредила раду са тренерима Белом Еветовићем, Звезданом Калмаром и Ладиславом Уборијем. Актуелна сам првакиња Војводине у дисциплини 300 м (у истој дисциплини на државном школском првенству, које је ове године одржано у Ћуприји,заузела сам 3. место).
Волим поезију, посебно волим да је говорим ... Од 2017. у време када сам била ученица трећег разреда, сваке сам године, без изузетка (изузев 2020. када је ово такмичење отказано због епидемије ковида) учествовала на смотрама рецитатора под називом ПЕСНИЧЕ НАРОДА МОГ. Сваке године сам пролазила неколико нивоа овог специфичног такмичења, наступајући пред различитим оцењивачким комисијма.
Носилац сам пет златних диплома са покрајинских смотри у Сечњу, те учесник републичких смотри рецитатора којима је домаћин град Ваљево.
Опробала сам се и у такмичењима из познавања српског језика и најбољи резултат сам остварила прошле школске године – тада сам заузела ПРВО МЕСТО на општинском такмичењу. Освајала сам и признања на литерарним конкурсима у својој школи и свом граду.
Носилац сам овогодишњих почасних звања СПОРТИСТА и УМЕТНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ, а додељена ми је и титула УЧЕНИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ 2015-2023. ОШ „Јован Јовановић Змај“ ...
Како то моја мајка каже, титулу треба потврдити и на завршном испиту, те прекидам ово писање о себи и одох да понављам историју ...
Мојим змајевцима поручујем: Где ја стадох, ви продужите, стигните ме ипретекните !
Наставницима и ученицима моје школе желим сву срећу.
Ваша Вишња
МИЛИЦА МИЉКОВИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2014-2022.
Ја сам Милица Миљковић, ђак генерације 2014 – 2022. године у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Суботици. Носилац сам дипломе „Вук Караџић“ и специјалних диплома из биологије, историје и физичког васпитања.
Поред ових предмета такмичила сам се и из математике, српског језика и књижевности и хемије. Пошто сам у школи добијала петице хтела сам да се испробам и на такмичењима са осталим одличним ученицима. Када сам освојила неку награду било ми је много драго и знала сам да се мој труд и рад исплатио. Од малена сам имала подршку своје породице за моје школовање. Никада нисам ишла на приватне часове јер сам успевала и сама да савладам градиво. Наставнике поштујем и покушавам да што више упамтим на часу, док сам у школи, да не бих морала после беспотребно да се мучим кући са учењем. Са лакоћом и осмехом сам решавала све проблеме које носи школски живот.
На фоклор сам ишла као млађа и тада се приметио мој таленат за плес. И дан данас када плешем добијем енергију због атмосфере и радости из мог плеса. Иако сам имала тај дар за музику, нисам похађала музичку школу јер ме то није занимало. Први спорт који сам тренирала је карате. Такмичила сам се у појединачним и екипним катама и борбама. Могу да се похвалим да сам била државни првак у борбама појединачно у мојој категорији 2018. године. Касније сам почела да тренирам екипни спорт, одбојку. Упознала сам сјајне другарице и сви су волели када ја дођем на тренинг јер сам увек насмејана и добре воље што се осети када играмо у екипи.
Људи из моје околине ће најбоље рећи каква сам ја, али бих желела да ме наставници, ученици и познаници памте као девојку широког осмеха и доброг срца.
ЈОВАН ТОМИЋ - УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ 2013/2021.
Ја сам Јован Томић, ученик седмог разреда. Похађам музичку школу поред основне а идем и на приватне часове енглеског језика, математике и физике. Неки ученици ми говоре да превише учим или да сам штребер, али то уопште није тако. Наставнике поштујем и покушавам да што више упамтим на часу, док сам у школи, да не бих морао да се мучим кући са учењем од по 4 и 5 сати. Обично учим веома мало, али кад дође неки контролни, мало поновим да бих се сетио свега. Друге ученике саветујем да више слушају на часовима, да више памте и да себи олакшају посао.
У музичку школу идем још од 6. године, док сам још био у предшколском. Упркос утицају мојих родитеља да изаберем гитару, као инструмент који бих свирао, ја сам одговорио да бих волео да свирам клавир. Од свих инструмената које смо имали кући, ја сам изабрао баш онај који нисмо имали. Мој таленат и успех убрзо се могао приметити са мојом наставницом Папилион Јудит, која је једна од најбољих професорки школе. Пуно времена би посвећивала мени долазећи код нас кући да би вежбали за такмичења и радили на техници. Музику сам увек схватао у облику уживања, јер не волим да свирам под притиском. Изабрао сам клавир јер ме је тај инструмент увек дивио својим звуком и бескрајношћу мелодија и хармонија његових нота. Музику не треба сматрати као неку обавезу коју морамо испунити, музику треба волети и уживати у њој.
Математика ме је одувек привлачила својим мистеријама и новим сазнањима, јер математици нема краја. Када седнем да урадим неке задатке, увек се деси да сазнам нешто ново, неку нову формулу, неки нови начин решавања, нешто чиме бих лакше решио задатак и дошао до решења.
Физика је јако слична математици, само што је физика нека радња, а математика број нечега.Волим да се такмичим из физике, јер ко боље разуме ситуацију и зна примену, биће му лакше, а онај ко не зна, или неће да размотри, или да се постави у такву ситуацију, неће схватити о чему је реч. Физика може да објасни било какву појаву, акцију и било које друго стање или кретање, у чему јој је лепота.Физика је живот, само у облику ознака и бројева, ништа друго.